Suze, ponos i tuga, Milena objavila kraj: Od narednog leta sam najveći navijač!
Vreme čitanja: 2min | sub. 04.09.21. | 23:39
Naša iskusna igračica nije odustala od odluke da joj Evropsko prvenstvo bude poslednje takmičenje u najdražem dresu
Na jednu veliku reprezentativnu karijeru večeras je stavljena tačka. Milena Rašić je dvoranu napustila sa suzama u očima, veoma emotivna, kakvu je retko mogla publika da vidi godinama unazad... Borila se sa suzama i tražila prave reči kojima bi označila kraj. Za reprezentaciju je toliko toga dala, da može samo da joj se kaže: „Veliko hvala“. Bila je deo velikih uspeha, jedna od glavnih karika zlatne generacije i posle nje, mnogo toga više neće biti isto.
Izabrane vesti
„Nije lako pričati posle ove utakmice, moram priznati. Želela bih da započnem sa tim da sam zaista preponosna na sve devojke, na ceo stručni štab i na leto koje je iza nas. Uradile smo veliku stvar i sa sigurnošću mogu da kažem da smo i danas ostavile srce na terenu. Verujem da je u nekim trenucima i taj umor presudio, da prosto nije bilo snage da izvučemo do kraja“, pričala je uplakana Milena Rašić.
Teško je bilo pričati zbog poraza u Beogradu, ali i zbog rastanka od najdražeg dresa.
„Nažalost, ovo jeste moja poslednja utakmica. Od sledećeg leta ću biti njihov navijač broj jedan, to je sigurno. Njihova najveća podrška i bodriću ih na svakom prvenstvu. Mnogo bi bilo lepše da smo danas završile sa zlatom. Ali, sa druge strane, za tih 12 godina koliko sam u reprezentaciji, osvojili smo mnogo toga i mogu samo da budem ponosna. Ne bih ništa specijalno izdvajala, mislim da ću biti ponosna na svaki trenutak proveden sa ovim devojakama i celim stručnim štabom i svim ljudima iz Saveza“.
Stajala je Milena na postolju kao i pre deset godina u Beogradu, kada je prvi put postala evropska šampionka. Sada nije bilo reprize, ali će sigurno i ovi momenti ostati duboko urezani u sećanju, baš kao i ti 2011. godine.
„Ne dešava se svaki dan da igrate pred punim tribinama. Hvala svim ljudima koji su došli danas da nas podrže. Bio je neverovatan osećaj igrati pred ovoliko ljudi. Na postolju sam gledala da li ima onih koje znam, gde je moja porodica, gde su mi najbliži... Pošto u toku utakmice nisam imala ideje gde ko sedi u toj gomili“.